.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 24/2019
06.02.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužioca DOO „AA“ ..., koga zastupa statutarni zastupnik BB iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Mađinca, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Kovin, koju zastupa Pravobranilaštvo Opštine Kovin, radi zaštite od diskriminacije i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4123/17 od 31.05.2018. godine, u sednici održanoj 06.02.2019. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4123/17 od 31.05.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Smederevu P 54/17 od 09.05.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor litispendencije izjavljen od strane tužene. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime štete plati 13.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.01.2017. godine do isplate, da se utvrdi da je tužena diskriminatorski postupala prema tužiocu i da se obaveže tužena da prestane da ga uznemirava na način bliže opisan u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, odbačena je tužba u delu kojim je tužilac tražio da se utvrde činjenice bliže navedene u tom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka od 21.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4123/17 od 31.05.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Smederevu P 54/17 od 09.05.2017. godine u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka. Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 4123/17 od 15.11.2018. godine odbijen je predlog tužioca da se izvrši dopuna presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4123/17 od 31.05.2018. godine, kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, prekoračenja tužbenog zahteva, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP (''Službeni glasnik RS'', br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu učinjene ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom na koje se ukazuje u reviziji. Takođe nije učinjena povreda postupka iz člana 407. stav 1. tačka 5. ZPP, jer drugostepeni sud nije prekoračio tužbeni zahtev.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je 20.03.2008. godine objavila poziv za prikupljanje ponuda za nabavku radova za izradu pristupa puta S4 u bloku 116 u Kovinu. Tužilac je dostavio ponudu sa pratećom dokumentacijom, a ponudu su dostavila još dva ponuđača. Posle pregleda i ocene tri pristigle ponude predsednik Opštine Kovin je 07.02.2008. godine doneo odluku o odbijanju svih ponuda kao neispravnih jer ponuđači uz ponudu nisu dostavili potvrdu Inženjerske komore Srbije kojom se dokazuje važnost dostavljene licence. Tužilac je 14.04.2008. godine podneo zahtev za zaštitu prava navodeći da tužena nije mogla da odbije njegovu ponudu zbog neispunjenja uslova koji nije ni tražen u pozivu za prikupljanje ponuda od 20.03.2008. godine. Rešenjem Uprave za javne nabavke, Komisije za zaštitu prava 24.06.2008. godine, usvojen je zahtev tužioca za zaštitu prava i delimično je poništen postupak javne nabavke u delu stručne ocene ponuda i donošenja odluke o dodeli ugovora. Tužena je 09.04.2008. godine, objavila ponovni poziv za prikupljanje ponuda za nabavku radova za izradu pristupnog puta S4 u Bloku 116 u Kovinu i 06.05.2008. godine je zaključen ugovor između Opštine Kovin kao naručioca i Fonda za građevinskog zemljište, puteve i komunalnu potrošnju Opštine Kovin kao finansijera sa STR „VV“ iz ... kao izvođačem. Navedeni građevinski radovi su izvršeni.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi odlučili kada su odbili tužbeni zahtev za naknadu štete i utvrđenje da je tužena diskriminatorski postupala prema tužiocu, a odbacili tužbu u delu kojim je traženo utvrđenje činjenica.
U konkretnom slučaju tužilac je pravno lice koje je tražilo utvrđenje diskriminatorskog postupanja tužene u postupku javne nabavke za nabavku radova radi izgradnje određenog puta na teritoriji Opštine Kovin. Postupak javne nabavke pokrenut je i okončan 2008. godine.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, kako je tužilac pravno lice - privredni subjekat koji traži zabranu diskriminacije u situaciji koja je postojala 2008. godine, u tom slučaju se ne primenjuju odredbe Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, br.22/2009) koji je stupio na snagu 07.04.2009. godine. Ovim zakonom uređuje se opšta zabrana diskriminacije, oblici i slučajevi diskriminacije, kao i postupci zaštite od diskriminacije samo na situacije koje su nastale posle 07.04.2009. godine, kada je zakon stupio na snagu. Postojanje diskriminatorskog ponašanja i zabrana diskriminacije na situacije nastale pre stupanja na snagu Zakona o zabrani diskriminacije, cene se prema odredbama člana 21. Ustava RS, kojim je u stavu 4. propisano da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ova ustavno-pravna odredba sadržana je u odeljku kojim su propisana osnovna načela zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda. To znači da se odredbe Ustava RS, pre stupanja na snagu Zakona o zabrani diskriminacije, neposredno primenjuju za zaštitu od diskriminacije samo u slučajevima kada su povređena ustavom zagarantovana ljudska i manjinska prava fizičkih lica, a ne prava privrednih subjekata kao pravnih lica. Osim toga i Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda u članu 14. propisuje da uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj konvenciji obezbeđuje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Kako je tužilac pravno lice, to nema osnova za utvrđenje diskriminatorskog ponašanja, zaštitu od diskriminacije i naknadu štete.
Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
