.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2896/2019
05.09.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Božidara Vujičića, Biserke Živanović i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Vasić advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Beograd - Filijala Prokuplje, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 410/19 od 24.04.2019. godine, u sednici veća održanoj 05.09.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 410/19 od 24.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj, u delu kojim je odbijena žalba tužilje i potvrđeno rešenje o troškovima postupka iz stava trećeg izreke prvostepene presude.
UKIDAJU SE presuda Višeg suda u Prokuplju Gž 410/19 od 24.04.2019. godine u delu kojim je odbijena žalba tužilje i potvrđeno rešenje o troškovima postupka iz stava trećeg izreke prvostepene presude i rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Osnovnog suda u Prokuplju P 1444/18 od 29.11.2018. godine i u tom delu predmet vraća Osnovnom sudu u Prokuplju na ponovni postupak.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 1444/18 od 29.11.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana je tužena da u korist tužilje izvrši uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja po stopi koja bude važila na dan uplate i to na pojedinačne novčane mesečne iznose počev od februara 2013. godine zaključno sa julom 2013. godine, sve bliže opisano u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti Osnovnog suda u Prokuplju. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 410/19 od 24.04.2019. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tužene i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 1444/18 od 29.11.2018. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda u pogledu odluke o troškovima postupka, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP).
Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja vezanih za troškove postupka, s obzirom da postoji neujednačena sudska praksa po ovom pitanju.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući pobijanu odluku u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. stav 6. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.
Prvostepeni sud je u celosti usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženu da u korist tužilje uplati tražene doprinose. Odluku da svaka stranka snosi svoje troškove postupka je doneo rukovodeći se načelom ekonomičnosti postupka, uz obrazloženje da je tužilja u parničnom postupku u kojem je potraživala razliku novčane naknade po osnovu nezaposlenosti, koji je prethodno vodila, mogla istovremeno da potražuje i uplatu pripadajućih doprinosa na iste.
Drugostepeni sud je odbio žalbu tužilje i potvrdio odluku o troškovima postupka, prihvatajući kao pravilne razloge prvostepenog suda.
Vrhovni kasacioni sud smatra da se osnovano revizijom tužilje ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i to odredbe člana 153. stav 1. ZPP.
Odredbom člana 153. stav 1. ZPP propisano je da stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. istog zakona da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.
Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, pogrešno su nižestepeni sudovi odlučili da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Naime, načelo ekonomičnosti postupka nijednom zakonskom odredbom nije propisano kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka, a naročito ne u situaciji kada je stranka u celosti uspela u sporu, dok razlog pravičnosti može biti od uticaja na odluku o troškovima postupka samo u sporovima iz oblasti porodičnih odnosa, shodno posebnoj odredbi člana 207. Porodičnog zakona.
Kako zbog pogrešne primene materijalnog prava nižestepeni sudovi nisu potpuno utvrdili činjenično stanje bitno za odluku o zahtevu tužilje za naknadu troškova postupka, Vrhovni kasacioni sud je ukinuo obe odluke o troškovima postupka i predmet u tom delu vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.
U ponovnom postupku, prvostepeni sud će utvrditi sve bitne činjenice u skladu sa izloženim primedbama, nakon čega će pravilnom primenom materijalnog prava odlučiti o zahtevu tužilje za naknadu troškova parničnog postupka u skladu sa njenim uspehom u sporu, dajući za svoju odluku jasne i dovoljne razloge.
Ovaj sud nije odlučio o zahtevu tužilje za naknadu troškova postupka po reviziji, shodno odredbi člana 165. stav 3. ZPP.
Saglasno izloženom, na osnovu člana 416. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
