Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 87/18), zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja i ujednačavanja sudske prakse u vezi sa pravom na naknadu troškova postupka. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijano rešenje o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prvostepenom presudom usvojen je u celini tužbeni zahtev i tužena je obavezana da u korist tužioca izvrši uplatu traženih doprinosa. Odluku da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, prvostepeni sud je doneo rukovodeći se razlozima pravičnosti, smatrajući da je tužilac mogao u ranijem postupku u kojem je ostvario novčanu naknadu da potražuje i doprinose, pa iako je tužbeni zahtev za uplatu doprinosa osnovan, napravljeni su nepotrebni izdaci koji prevazilaze visinu tužbenog zahteva. Drugostepeni sud je odbio žalbu tužioca i potvrdio odluku o troškovima postupka, prihvatajući kao pravilne razloge prvostepenog suda.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u delu nižestepenih odluka kojma je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Odredbom člana 153. stav 1. ZPP propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. tog zakona je propisano da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, ne može se prihvatiti zaključak nižestepenih sudova da troškovi ovog postupka tužiocu nisu bili potrebni. Prilikom odlučivanja o troškovima parničnog postupka, osim u sporovima iz porodičnih odnosa, sud ne vodi računa o razlozima pravičnosti, a takođe visina tužbenog zahteva ni jednom zakonskom odredbom nije propisana kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka, u situaciji kada je stranka uspela u sporu. Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je preinačio prvostepenu i drugostepenu odluku u delu o troškovima postupka, primenom članova, 153. stav 1. i 154. ZPP, tako što je obavezao tuženu da tužiocu naknadi troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice u iznosu od ukupno 33.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti odluke do isplate. Tužiocu su priznati troškovi za sastav tužbe od strane advokata u iznosu od 6.000,00 dinara za pristup advokata na dva održana ročišta u iznosu od po 7.500,00 dinara (ročište od 18.01.2018. godine i 23.04.2018. godine) i za sastav žalbe na prvostepenu odluku o troškovima postupka iznos od 12.000,00 dinara, sve prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadi troškova za rad advokata i opredeljenom zahtevu za naknadu troškova. Tužiocu nisu priznati troškovi za zastupanje od strane advokata na ročištu 06.03.2018. godine, jer je punomoćnik tužioca na tom ročištu uredila tužbeni zahtev označavanjem da se uplata doprinosa traži „po stopi na dan uplate“, zbog čega je to ročište odloženo, kako bi se tuženoj dostavila kopija raspravnog zapisnika.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužilac je uspeo u postupku po reviziji, pa mu na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP pripadaju traženi troškovi za sastav revizije u iznosu od 12.000,00 dinara prema važećoj AT.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić