Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu mašinbravara na neodređeno vreme po osnovu ugovora o radu od 16.03.2006. godine. Dana 30.12.2010. godine dok se tužilac nalazio na godišnjem odmoru pozvan je na razgovor kod direktora tuženog na koji se odazvao u zakazano vreme. Istog dana na razgovor je pozvan i Ž.G., s tim da je po dolasku direktora tužilac prvi ušao u kancelariju. Razgovoru u kancelariji su prisustvovali direktor i tužilac. Predmet sastanka između direktora i tužioca je bila teška situacija u firmi, smanjenja obima posla što je imalo za posledicu smanjenje broja zaposlenih. Direktor je tom prilikom ponudio tužiocu premeštaj na radno mesto čuvara s tim da će biti vraćen na ranije poslove kada se za to ostvare uslovi, odnosno kada bude bilo posla. Tom prilikom direktor je tužiocu dao pismenu ponudu za zaključenje aneksa i aneks ugovora o radu. Tužilac je odbio da potpiše ponuđena pismena zbog čega je direktor tuženog sačinio službenu belešku i ponudu za zaključenje aneksa istog dana istakao na oglasnu tablu. Tužilac je 17.01.2011. godine, za vreme dok se nalazio na kolektivnom godišnjem odmoru primio rešenje o otkazu ugovora o radu. U obrazloženju rešenja navedeno je da je takvo rešenje doneto zbog nepotpisivanja aneksa ugovora o radu. Tužilac je 19.01.2011. godine odjavljen sa obaveznog socijalnog osiguranja počev od 17.01.2011. godine a kao osnov prestanka naveden je smanjen obim poslovanja i prestanak potrebe za obavljanjem poslova. U potvrdi o zaradi izdatoj od strane tuženog od 28.01.2011. godine navedeno je da tužiocu radni odnos i osiguranje prestaje zbog toga što je tehnološki višak.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da su se ispunili uslovi za prestanak radnog odnosa na osnovu člana 179. tačka 7. Zakona o radu jer je zaposleni odbio da zaključi aneks ugovora o radu.

Stanovište nižestepenih sudova nije pravilno.

Prema članu 171. Zakona o radu, poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (aneks ugovora) radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada. Stavom 2. istog člana propisano je da se odgovarajućim poslom smatra posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu.

U ovom slučaju, nižestepeni sudovi su odbili zahtev tužioca za poništaj navedenog rešenja smatrajući da su ispunjeni uslovi propisani članom 179. tačka 7. Zakona o radu – tužilac je odbio da potpiše aneks. Međutim, prilikom donošenja ove odluke, nižestepeni sudovi nisu imali u vidu stav 2. citirane zakonske odredbe člana 171. Zakona o radu, odnosno nisu ispitivali da li je tužiocu ponuđen odgovarajući posao odnosno posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu. Ukoliko je poslodavac pokušao da zaposlenog rasporedi na radno mesto koje nije adekvatno njegovom znanju, školskoj spremi i sposobnostima, postoji povreda iz člana 171. Zakona o radu i čini doneto rešenje ništavim.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja i utvrditi da li je tužiocu ponuđen odgovarajući posao u smislu citirane zakonske odredbe od čega zavisi i osnovanost njegovog zahteva odnosno (ne)zakonitost rešenja o otkazu.

Na osnovu člana 416. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Ljubica Milutinović,s.r.