Okrivljeni je obavezan da na ime paušala, u korist budžetskih sredstava suda, uplati iznos od 5.000,00 dinara, te da na ime troškova krivičnog postupka - na ime fizičko-hemijskog veštačenja Osnovnom javnom tužilaštvu u Brusu uplati iznos od 9.840,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Istom presudom, prema okrivljenom je na osnovu člana 87. stav 1. KZ izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta bliže navedenih u izreci prvostepene presude.

Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 broj 108/19 od 23.08.2019. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, advokata Dobrivoja Lazarevića, presuda Osnovnog suda u Brusu 2K broj 37/19 od 17.05.2019. godine preinačena je tako što je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 6. Krivičnog zakonika, za koje delo mu je izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ova kazna prema okrivljenom neće izvršiti ukoliko za vreme od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini krivično delo, s`tim što će se u slučaju opozivanja uslovne osude okrivljenom u izrečenu kaznu zatvora uračunati vreme provedeno u pritvoru od 11.09.2016. godine do 22.09.2016. godine. Istom presudom, na osnovu člana 87. stav 1. KZ, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta bliže navedenih u izreci drugostepene presude a okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka, te da Osnovnom sudu u Brusu plati iznos od 5.000,00 dinara na ime paušala, a Osnovnom javnom tužilaštvu u Brusu iznos od 9.840,00 dinara, sve u roku od 15 dana, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Istovremeno je određeno da se u ostalom delu žalba branioca okrivljenog odbija kao neosnovana.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Dobrivoje Lazarević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi člana 407. ZKP, te zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev kao osnovan i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da ukine pobijane presude i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je u konkretnom slučaju sudija Višeg suda u Kruševcu Dragan Zdravković učestvovao u donošenju meritorne odluke koja je pobijana žalbom - presude Osnovnog suda u Brusu 2K broj 38/18 od 08.05.2018. godine koja je potvrđena presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 broj 176/18 od 07.08.2018. godine, u čijem donošenju je takođe učestvovao sudija Dragan Zdravković kao član veća, te da je isti sudija učestvovao i u donošenju drugostepene odluke Višeg suda u Kruševcu Kž1 broj 108/19 od 23.08.2019. godine, i to u svojstvu predsednika veća, a na koji način je u konkretnom slučaju učinjena navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dobrivoja Lazarevića, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da će sudija ili sudija porotnik biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao u potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca, ili je saslušan kao svedok ili veštak, ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudu Osnovnog suda u Brusu 2K broj 38/18 od 08.05.2018. godine doneo sudija pojedinac Mladen Tipsarević, te da je ova presuda potvrđena presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 broj 176/18 od 07.08.2018. godine, koja presuda je doneta u veću sastavljenom od sudija Biljane Tošković Surla kao predsednika veća i sudija Dragana Zdravkovića i Dobrile Pravdić kao članova veća. Navedene presude ukinute su presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz broj 1430/2018 od 20.12.2018. godine, a u ponovnom postupku presudu Osnovnog suda u Brusu 2K broj 37/19 od 17.05.2019. godine doneo je sudija pojedinac Mladen Tipsarević, dok je drugostepena odluka - presuda Višeg suda u Kruševcu Kž1 broj 108/19 od 23.08.2019. godine doneta u veću sastavljenom od sudija Dragana Zdravkovića kao predsednika veća i sudija Dragane Maksimović i Nebojše Bekrića kao članova veća.

Kako je, dakle, sudija Dragan Zdravković u konkretnom slučaju učestvovao samo u donošenju drugostepenih odluka, i to u donošenju presude Višeg suda u Kruševcu Kž1 broj 176/18 od 07.08.2018. godine kao član veća, a u donošenju presude Višeg suda u Kruševcu Kž1 broj 108/19 od 23.08.2019. godine kao predsednik veća, imajući u vidu činjenicu da je uslov za obavezno izuzeće sudije u određenom predmetu u smislu odredbe člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP da je sudija učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom, što znači da u određenom krivičnom predmetu u postupku po žalbi na prvostepenu presudu ne može učestovovati sudija koji je učestvovao u donošenju prvostepene presude, odnosno u postupku po vanrednom pravnom leku onaj sudija koji je učestvovao u donošenju prvostepene i drugostepene presude, to po oceni ovoga suda u konkretnom slučaju nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje.

Neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ističe da je nižestepenim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

S`tim u vezi, u zahtevu se navodi da se pravnosnažna presuda zasniva na „nedozvoljenim i nepostojećim dokazima“ - na zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija, gde je kao svedok pretresanja stana prisustvovala i rođena sestra okrivljenog AA, BB, koja je privilegovani svedok i kao takva nije mogla da bude svedok pretresanja stana, te da zapisnik nije sačinjen u skladu sa odredbom člana 157. stav 4. ZKP, kojim je propisano da će se o svakom pretresanju sačiniti zapisnik u kome će se tačno opisati predmeti i isprave koji se oduzimaju. Nadalje, branilac ističe i da je sud izveo dokaz čitanjem potvrde o privremeno oduzetim predmetima PU Brus 3104/16 od 13.09.2016. godine, koja je sastavni deo zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija i koja kao sastavni deo zapisnika predstavlja nedozvoljen dokaz, te ga je trebalo izdvojiti iz spisa. Najzad, prema stavu branioca, i iskazi svedoka VV i GG predstavljaju nedozvoljene dokaze, obzirom da se radi o ovlašćenim službenim licima koja su izvršila pretres stana i drugih prostorija i o tome sačinila odgovarajući zapisnik i potvrdu.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, obzirom da je identične navode branilac okrivljenog isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a koji žalbeni navodi su ocenjeni neosnovanim, o čemu je drugostepeni sud - Viši sud u Kruševcu u svojoj odluci Kž1 broj 108/19 od 23.08.2019. godine izneo jasne i neprotivrečne razloge na strani 4 stav 5 i 6, strani 5 stav 1, 2, 3, 4, 5, 6 i 7, strani 6 stav 1, 2, 3, 4 i 5 i strani 7 stav 1, koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te na ove razloge i upućuje u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP.

Kao nedozvoljen dokaz, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i dopis veštaka Milana Petrovića od 23.11.2017. godine, koji „po svom sadržaju nema ni nalaz, ni mišljenje, ni zaključak“, a što bi trebalo da sadrži nalaz veštaka u smislu člana 123. ZKP, pa je i taj „dokaz“ trebalo izdvojiti iz spisa kao nezakonit.

Suprotno istaknutim navodima zahteva, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se na ovom dokazu može zasnovati sudska odluka, obzirom da se sudski veštak Milan Petrović nakon dostavljanja spisa predmeta i prateće fotodokumentacije dana 23.11.2017. godine, izjasnio da se oprema zatečena na licu mesta u vreme vršenja uviđaja može potencijalno koristiti u ilegalnoj proizvodnji biljne vrste „cannabis sativa“. Kako je ovo izjašnjenje sačinjeno po naredbi Osnovnog suda u Brusu 2K broj 125/16 od 02.11.2017. godine na okolnost da li oprema i materijal koja je pronađena kod okrivljenog u porodičnoj kući u ... predstavlja opremu za proizvodnju opojne droge i da li se ista može koristiti za uzgajanje „marihuane“, to, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, ne predstavlja nezakonit dokaz. S`toga je zahtev i u ovom delu ocenjen neosnovanim.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome, okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, zahtev može podneti samo zbog povreda tog zakonika propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim (drugostepenim) sudom. Branilac okrivljenog, čija su prava ograničena pravima koje u postupku ima okrivljeni u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo iz razloga propisanih članom 485. stav 4. ZKP.

Imajući u vidu da branilac okriljenog AA u uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti samo formalno ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok u obrazloženju ne navodi u čemu se ova povreda sastoji, već s`tim u vezi polemiše sa činjeničnim utvrđenjima iz pravnosnažne presude ukazivanjem da je pravnosnažna presuda „zasnovana na predrasudama i pretpostavkama sudećeg veća“ i da je neodrživ stav suda da su predmeti označeni u izreci presude namenjeni za proizvodnju opojnih droga, iznoseći pri tome sopstveni zaključak da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da u radnjama okrivljenog nema elemenata predmetnog krivičnog dela, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                           Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić