.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1007/2022
15.04.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Branke Dražić, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., kod ..., koga zastupa Dušan Živković, advokat iz ..., protiv tuženog Ogranak Prijedorputevi B a.d. Prijedor, sa sedištem u Beogradu – Stari grad, koga zastupaju advokati Slobodan B. Marković, Nadežda V. Novaković, Jovica Đ. Todorović, Uroš M. Marković i Srđa M. Marković, advokati iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2519/2021 od 31.08.2021. godine, u sednici održanoj 15.04.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2519/2021 od 31.08.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2519/2021 od 31.08.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu P1 166/17 od 21.01.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime neisplaćene osnovne zarade po osnovu ostvarenih sati prekovremenog rada i ugovorene uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada za period od septembra 2014. do decembra 2014. godine, te za period od maja 2015. do decembra 2016. godine, isplati pojedinačne mesečne opredeljene iznose bliže navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01-og po isteku narednog meseca za prethodni mesec do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da u korist tužioca na dosuđene iznose zarada za navedeni period iz stava prvog izreke, uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje kod nadležnih fondova PIO i zdravstvenog osiguranja, po stopi i osnovici koja važi na dan uplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenog srazmernog dela godišnjeg odmora za 2015. godinu isplati iznos od 2.631,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.01.2017. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka naknadi iznos od 182.786,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom u smislu člana 277. Zakona o obligacionim odnosima, od dana izvršnosti odluke pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2519/2021 od 31.08.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbe člana 404. ZPP.
Članom 404. stav 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...18/20) - u daljem tekstu ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužbeni zahtev je osnovan jer je u utuženom periodu radno vreme tužioca prema ugovorima o radu zaključenim sa tuženim trebalo da iznosi 40 časova nedeljno, a tužilac je faktički radio od 7-17 časova šest dana u nedelji (u zimskom periodu od 7 do 16 časova), a nedeljom od 7-13 časova. Tuženi ima stranačku sposobnost s obzirom na to da je registrovan kao ogranak stranog privrednog društva za obavljanje delatnosti u Republici Srbiji, to jest da je u obavljanju poslova iz registrovane delatnosti u pravnom prometu nosilac prava i obaveza. O tužbenom zahtevu sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Stoga u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, niti u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 2. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba za isplatu podneta je 20.06.2017. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 442.152,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stava 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
