U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljubica Žikić advokat iz ..., protiv tuženog „Lučić Prigrevica“ A.D. iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Zvonko Radovanović advokat iz ..., radi poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 858/19 od 09.12.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 07.04.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 858/19 od 09.12.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 484/2016 od 11.12.2018. godine, stavom prvim izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje o otkazu menadžerskog ugovora o radu br. ../2016 od 12.02.2016. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da vrati tužioca na rad i da tužiocu na ime naknade štete po osnovu neisplaćene zarade za period od februara 2016. godine zaključno sa februarom 2018. godine isplati novčane iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate, kao i sve mesečne zarade počev od marta 2018. godine pa sve do vraćanja tužioca na rad sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svake mesečne rate do isplate, te da za tužioca uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje za period od 12.02.2016. godine pa do njegovog vraćanja na rad. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da na ime troškova parničnog postupka isplati tužiocu iznos od 208.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 858/19 od 09.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 484/2016 od 11.12.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju, sa predlogom da se revizija odbije kao neosnovana i tuženi obaveže na naknadu troškova postupka povodom tog pravnog leka.

Ispitujući pobijanu presudu, na osnovu člana 408. i člana 441. ZPP-a, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizija sadrži navode kojima se ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz tačke 12. stava 2. navedenog člana koja nije zakonski razlog za ovaj pravni lek (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP-a).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su 01.09.2014. godine zaključile menadžerski ugovor o radu po kojem će tužilac obavljati funkciju zamenika direktora tuženog, koja nije bila predviđena Pravilnikom tuženog o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 16.01.2012. godine, važećeg u vreme zaključenja navedenog ugovora. Radno mesto zamenika direktora predviđeno je istoimenim opštim aktom tuženog od 16.03.2015. godine. Tuženi je 03.12.2015. godine sačinio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog povreda radne obaveze iz člana 77. stav 1. tačke 1., 2., 3., 5. i 6. Pravilnika o radu, učinjenih u periodu od 03.07.-03.08.2015. godine. Iz tih razloga tuženi je, rešenjem od 24.12.2015. godine otkazao tužiočev ugovor o radu, ali je to rešenje stavio van snage rešenjem od 30.12.2015. godine. Tuženi je 25.01.2016. godine sačinio novo upozorenje o razlozima za otkaz ugovora o radu, ovog puta zbog povreda radne discipline predviđenih članom 78. stav 1. tačke 13., 14., 17. i 23. Pravilnika o radu. Tim upozorenjem tužiocu je stavljeno na teret da je u periodu od 18.12.-24.12.2015. godine više puta dolazio na posao sa zakašnjenjem, napuštao svoje radno mesto pre završetka radnog vremena bez obaveštavanja i odobrenja svog pretpostavljenog. Tuženi je 13.10.2014. godine doneo odluku o rasporedu zimskog radnog vrema za zaposlene u proizvodnji i administraciji. Tužilac je svakodnevno dolazio na posao u mesto svog rada (poslovna jedinica ...) i on nije imao obavezu da se upisuje u listu prisutnosti na poslu. Tokom radnog vremena tužilac je odlazio na teren ili sastanke van mesta rada, što nije posebno evidentirano. Tužilac je prešao na rad kod tuženog nakon pregovora obavljenih sa BB, jednim od osnivača tuženog, od kojeg je dobio saglasnost da sam određuje svoje radno vreme. Ugovor o radu tužiocu je otkazan rešenjem tuženog od 12.02.2016. godine zbog povreda radnih obaveza navedenih u upozorenju od 03.12.2015. godine i povreda radne discipline iz upozorenja od 25.01.2016. godine.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze. Prema stavu 3. iste odredbe, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavvca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tačka 8.). U ovim slučajevima, kako je to predviđeno članom 180. navedenog zakona, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da u upozorenju navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora od najmanje 8 dana od dana dostavljanja upozorenja.

U konkretnom slučaju, tužiocu je osporenim rešenjem ugovor o radu otkazan kako zbog povreda radne obaveze, tako i zbog povreda radne discipline. Nižestepeni sudovi su odluku o nezakonitosti tog rešenja, iz razloga povreda radne obaveze, zasnovali na propustu poslodavca da dostavi tužiocu upozorenju o postojanju povreda radne obaveze i tako mu uskratio pravo na odbranu. Pravilnost ovakvog pravnog stanovišta nižestepenih sudova prihvata i revizijski sud, a ni tuženi u reviziji ne iznosi razloge kojima osporava pravilnost primenjenog materijalnog prava sadržanog u članu 180. Zakona o radu.

Nepoštovanje radne discipline, kao razlog za otkaz ugovora o radu predviđen članom 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, predviđen je kao opšta klauzula po kojoj svaki postupak suprotan opštem ili pojedinačnom aktu poslodavca može dovesti do otkaza ugovora. Za otkaz ugovora o radu iz tog razloga nije potrebna krivica, dovoljno je postojanje svesti o nedisciplini.

S tim u vezi, nižestepeni sudovi su izveli zaključak da kod tužioca nije postojala svest o povredi radne discipline, učinjene na način naveden u upozorenju od 25.01.2016. godine. Ovakav zaključak sudovi zasnivaju na utvrđenim činjenicama da propisano radno vreme nije važilo za rukovodstvo tuženog – direktora i zamenika direktora, da u menadžerskom ugovoru o radu nije bilo definisano radno vreme tužioca i da je tužilac, na osnovu elektronske prepiske od 13.10.2014. godine vođene sa BB, imao mogućnost da sam određuje svoje radno vreme, kao i da njegov posao nije bio isključivo vezan za radne prostorije tuženog.

Navodima revizije se u tom pogledu u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje, a iz tog razloga se revizija ne može izjaviti, osim u slučajevima iz člana 403. stav 2. ZPP-a koji u ovom sporu nisu ostvareni.

Stoga je, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP-a, odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Troškovi tužioca za odgovor na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili nužni. Zbog toga je tužiočev zahtev za njihovu naknadu odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP-a odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić