Protivna stranka je dostavila spise predmeta bez odgovora na zahtev.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je neosnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, pravilno je tuženi organ osporenim zaključkom odbacio predlog tužioca za ponavljanje postupka okončanog rešenjem Vojne pošte 1122 Beograd Up-2 br. 57-2/2013 od 10.02.2014. godine, sa razloga što okolnosti na kojima se predlog zasniva nisu učinjene verovatnim, s obzirom da podneti dokazi: naredba Komande kopnene vojske br. 12-328 od 22.09.2015. godine (o postavljanju tužioca po mirnodopskoj formaciji u kopnenu vojsku u specijalnu brigadu, u 63. padobranski bataljon, za komandira – padobranca 4. tima dva tačka 4. padobransko-diverzantske) i pozitivna ocena potpune bezbedonosne provere za tužioca, sami ili u vezi sa već izvedenim i upotrebljenim dokazima ne bi mogli dovesti do drugačijeg rešenja u ovoj upravnoj stvari i da su ti dokazi bili izneseni ili upotrebljeni u ranijem postupku. Ovo stoga što je odluka o prestanku rada tužioca u Vojnoj policiji doneta na osnovu diskrecionog prava starešine sadržanog u tački 16. odnosno 19. Uputstva za izbor kandidata za popunu vojne policije i jedinica vojne policije specijalne namene, zbog procene organa da je tužilac nedostojan za rad u Vojnoj policiji. Za svoju odluku tuženi je dao razloge koje kao pravilne i na zakonu zasnovane prihvata sud.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da njom nije povređen zakon na štetu podnosioca zahteva i da je Upravni sud za svoju odluku dao dovoljne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud. Ovo stoga, jer se iz spisa predmeta vidi, a što ni podnosilac zahteva ne osporava, da je odluka o prestanku rada u Vojnoj policiji Vojske Srbije podnosiocu zahteva doneta na osnovu tačke 16. Uputstva za izbor kandidata za popunu vojne policije i jedinica vojne policije specijalne namene prema kojoj pripadniku vojske u vojnoj policiji može prestati rad i po odluci Uprave Vojne policije prema kome nadležni starešina, koristeći propisano diskreciono pravo može bilo kog pripadnika vojne policije udaljiti iz jedinice vojne policije ako smatra da nije dostojan za rad u toj jedinici. U konkretnom slučaju podnosiocu zahteva nije prestao radni odnos u Vojnoj policiji zbog bezbednosnih smetnji nego zbog procene nadležnog organa da je tužilac nedostojan za rad u vojnoj policiji, usled demostrativne vožnje vozilima zbog čega je moglo doći do narušavanja javnog reda i mira, zbog čega su neosnovani navodi zahteva kojima se ukazuje na pozitivne rezultate potpune bezbedonosne provere za podnosioca zahteva.

Sud je cenio navode zahteva kojima se ukazuje da je tuženi organ po podnetom predlogu za ponavljanje postupka mogao odlučiti samo meritorno i nalazi da su isti neosnovani jer je osporenim zaključkom pravilno na osnovu člana 246. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku odbačen predlog za ponavljanje postupka obzirom da okolnost na kojoj je predlog zasnovan nije učinjena verovatnom.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima odlučio kao u prvom stavu dispozitiva ove presude.

Vrhovni kasacioni sud je, s obzirom na to, da je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, na osnovu odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku, koji se shodno primenjuje na osnovu člana 74. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u drugom stavu dispozitiva ove presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 27.10.2017. godine, Uzp 344/2017

Zapisničar,                                                                                                           Predsednik veća – sudija,

Rajka Milijaš,s.r.                                                                                               Mirjana Ivić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić